Zašto "more" anonimnih kineskih fabrika "svegaisvačega" veoma retko ulažu u dizajn vlastitog brenda, već radije kopiraju tuđi? Da li "brendirana" roba zaista vredi više od druge, slične, iza koje ne stoji nijedna od čuvenih robnih marki?

Da li ste pogrešili (ili ne) trošenjem više novca za poznati brend?  Ili da okrenemo stvari, da li mislite da vredi uložiti novac za dizajn sopstvenog brenda i to kasnije mnogostruko naplatititi?

Ima puno pitanja i isto toliko teorija ali jedna je neoboriva: nikada nemojte sumnjati u činjenicu da kompanije koje su uložile ogromnu količinu sredstava, ideja, talenta, ljubavi (prema novcu, recimo), rizika, živaca... ni u najluđim snovima nemaju nameru da sve nabrojano rizikuju lošim dizajnom, kvalitetom robe ili usluge, podrškom, servisom i rezervnim delovima i t.d.

Jer, brend nije samo ime, logo, simbol ili neki drugi jedinstveni vizuelni element koji se koristi u promotivne svrhe. Brend uključuje niz očekivanja koja su povezana sa određenim proizvodom ili uslugom, i koja se tipično javljaju u ljudskoj svesti kao posledica konzumiranja - fizičkog ili vizuelnog. Brend ima određene atribute (karakteristike), ima ličnost, ima svoje "ja". On nudi obećanja, garantuje vrednost i kvalitet ili direktnu ili indirektnu korist. Naravno, u srži svega je ideja tj. suština tog brenda, ono što ga čini jedinstvenim.

Zato je za vrhunski dizajn identiteta (vizuelnog, opšteg) t.j. formiranje brenda koji treba da budu potpuno funkcionalan, potrebno uložiti mnogo više od uobičajenih jednog ili dva površna poslovna sastanka. Potrebno je da klijent i dizajner razmene što je moguće više informacija, da bi dizajn studio obavio što korisnija istraživanja, posmatranja, osluškivanja, razgovore, konsultacije. Kada je rešenje završeno potrebno je određeno vreme da se praktično dokaže to što se predstavlja, najavljuje i obećava. Posle toga, skoro sigurno, dolazi uspeh...